2vladikina_izlozba

„Сила Часног Крста“ назив је изложбе дуборезних радова Епископа тимочког Г. Јустина којом је 29. септембра у 19 часова, у галерији Народног музеја у Зајечару, почело обележавање двадесетогодишњег јубилеја његовог архипастирског служења. Окупљенима се најпре обратио директор музеја г. Бора Димитријевић, истакавши да нас је Епископ Јустин све необично обрадовао, јер је дозволио да видимо један други део његове душе и схватимо, кроз његов микрокосмос, да смо сви на овом свету привремени и пролазни. Окупљенима се обратио и градоначелник града Зајечара г. Бошко Ничић и песник Добрица Ерић који је говорио своју песму посвећену Владики Јустину.

Након тога је, у поздравном слову, Епископ Јустин пренео благослов, честитке и молитве патријарха Иринеја да ово сабрање буде у духу онога што наша Црква нуди, затим је уваженим званицама одшкринуо врата своје тридесет година дуге историје рада у дуборезу, истакавши да је први крст у дрвету израдио пре поласка у манастир Црна Река, као потребу да се наоружа свеоружјем Божијим, јер је знао колико је велики труд и подвиг који му предстоји. Касније је, кроз цео свој монашки живот, црпeо силу и инспирацију кроз израду крстова, откривајући тако чудесни лик Крстоваскрслога Господа који је ради нас људи и ради нашег спасења пролио своју пречасну крв. „У последње време, Господ као Предивни уметник, открива ми своју природу, да у знаку крста препознајем и потребе овога света. И радим прву панагију 1991. године. То је било прво дело које излази, дакле из мога рада крстова. Године 1997. када сам већ постао овде Епископ радим своју прву Црну Реку, јер ми је она много недостајала. Зато што сам дошао овде у један тежак крај, то морам да кажем, који није ишао у складу са оним што ипак Господ тражи, само мало од нас тражи. Урадио сам њу и тиме сам у ствари дотакао творевину… Али Господ открива сада да у свему томе сва природа, сва творевина тражи Њега и онда некако се спојило све то у једно и моји даљи кораци биће да Божију творевину, Божију природу и сав овај дивни свет који је Господ Бог створио да га крст Божији закрили, да му крст Божији да снаге и силе да опстане и остане на путу Божијем.“

Изложбу је затим прогласио отвореном Епископ бачки Г. Иринеј честитавши Епископу тимочком, у име присутне браће Архијереја, двадесетогодишњицу пожртвованог служења у нашој Цркви рекавши између осталог и следеће: “Да је неко само две године Епископ, па већ је нешто учинио за Цркву, а поготову кроз двадесет година, из стицаја разних околности које нису зависиле од нас људи, које су плод једног тешког времена, као што је с правом нагласио један од других мојих предговорника, постојала је и у овој Епархији 3vladikina_izlozbaкао и широм наше помесне Цркве велика духовна опустошеност и велики проблеми и изазови. Требало је управо у то време када је Преосвећени Владика Јустин постао Епископ, а некако и већина нас овде присутних, неко мало пре, неко мало после, прихватити ту свету и одговорну апостолску службу. Требало је у том времену не, настављати оно што су други пре нас радили, или бар започели, него врло често ако не и најчешће почињати од нуле…Али слава и сила Божија се показује увек у нашој немоћи и све оно што нама као људима није лако доступно понекад нам изгледа немогуће, постаје том силом и благодатном помоћу Божијом не само могућност него и стварност. То се дешавало у свим нашим крајевима у свим Епархијама наше Цркве то се десило и овде и велики део те заслуге за такав један духовни препород поред свих, поред свештенства, народа, монаштва носи управо личност Епископа.

Дакле, честитам од срца ову лепу годишњицу, двадесетогодишњицу тог плодног и благословеног служења у винограду Господњем теби Преосвећени брате и саслужитељу Владико Јустине и целој овој месној Цркви коју предводиш на путу ка Царству Божијем.“

Изложби су присуствовали Преосвећена господа Архијереји браничевски Игњатије, шумадијски Јован и рашко-призренски Теодосије, и многе личности из политичког, културног и јавног живота. Овај догађај увеличали су, између осталих, академик Владета Јеротић, сликар Милош Шобајић, песник Адам Пуслојић као и брат Епископа Јустина протојереј Дејан са породицом.

Круна овог значајног јубилеја била је торжествена света Литургија, која је у недељу 30. септембра служена у саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Зајечару на којој је началствовао Епископ зворничко-тузлански г. Василије уз саслужење Преосвећене господе Архијереја, бачког Иринеја, тимочког Јустина, шумадисјког Јована рашко-призренског Теодосија и свештенства. На крају свете Литургије Епископ Василије се пригодном беседом обратио верном народу:

„Помаже вам Бог браћо и сестре. Ево нас данас сабраних у име Господње у овоме прекрасноме храму, у овоме дивноме граду, у овој покрајини, Тимочкој Крајини, да узнесемо благодарност Господу и жртву на светом олтару ове цркве од свију и за све; да замолимо Господа да Он са небеских висина буде увек са нама и да нам помогне да ми будемо са Њим; да нас благосиља, да нам осветљава стазе живота нашега. Господ је vladikina_izlozbaрекао, чули сте у данашњем светом Јеванђељу: Ко хоће за мном да пође нека узме крст свој и пође за мном. Ваша Преосвештенства, драги слављениче Владико Јустине, данас управо ове речи светога Јеванђеља могу се на тебе применити. Не само од оног момента када си постао Епископ, примио достојанство епископског чина, него од онога момента када је твоја нога крочила у манастир и када си у подвигу, постом и молитвом, молио Бога и приносио жртву од свију и за све. Божије милосрђе и провиђење извољењем Светог Архијерејског Сабора изабрали су тебе за Епископа Богом чуване Епархије тимочке. Пре двадесет година дошао си на овај трон, устоличен си, али не да седиш у трону и да теби народ долази, него ти си међу народ полазио, одлазио и идеш и проповедаш реч Божију и сејеш семе Христове свете науке. Дошао си у овај прелепи град, међу овај благочестиви народ у ову дивну Епархију, која је овенчана великанима рода нашега, која је овенчана дивним светињама у којима се прославља име Божије. Ја ти честитам овај твој велики јубилеј, двадесет година мукотрпнога архијерејскога служења – да ниси у оном буквалном смислу примио архијерејски сан, него да си животом својим наставио онај подвиг који си у Црној Реци, у манастиру подвигом подвизавао се, наставио и овде међу овим благочестивим народом. Знам и сећам се онога дана, када је било твоје устоличење, колико је било врло мало народа. А данас, хвала Богу, народа је доста, много, а то нешто значи – да је твоја света десница благосиљала и да је Бог твој помоћник био до сада, а биће и од сада; да је твоја реч и преко твоје речи сијање Јеванђељске истине, плодом уродила и да данас береш те плодове. Доказ да делаш добро међу народом јесте и што си створио хармонију између оних који представљају државу на овим просторима у општинама, јер ево подиже се у овоме граду један велелепан свети храм у коме ће се такође служити служба Божија и приносити жртва од свију и за све. Нека ти је срећно и Богом благословено теби, твоме часном свештенству, преподобном монаштву, да још више и још снажније оне способности, онај дар који ти је благи Господ подарио да га сејеш у плодну земљу ове Тимочке Крајине међу овим благочестивим православним народом. Драга браћо и сестре, вама треба да буде велика част и једна животна потпора што имате оваквог Архијереја, Епископа, Владику у својој средини, који вам својим животом потврђује истину светога Јеванђеља. Јер он је, по оној песниковој, добар пастир, што оно каже ином то и својим потврђује чином. Нека светлост твога живота Владико, и на даље светли свима у тами и да се светли светлост твоја пред људима да би људи и на даље гледајући твоја добра дела славили Оца нашега који је на небесима. Нека Владика Јустин живи на многа и блага лета са својим часним свештенством, преподобним монаштвом и вама благочестиви народе Цркве наше светосавске. Благословио вас Свемогући Бог, Отац Син и Дух Свети, Свесвета, Животворна и Нераздељива Тројица. На путу вас срећа сусретала, молитва вам небу допирала, што од Бога желели, а добра тражили, Бог вам дао снагу вере, наду на помоћ Његову, умножење љубави толико потребне међу нашим родом, добра здравља, дуга и честита живота, живели на многа и блага лета. Амин, Боже дај.“

По завршетку свете Литургије уследио је културни програм у порти саборног храма, у коме су наступали женски вокални састав ,,Маринике” из Неготина, са репертоаром старе српске и влашке народне музике, затим песници Добрица Ерић и Адам Пуслојић да би на крају реч узео наш уважени академик професор Др Владета Јеротић.

Полазећи према Гамзиградској Бањи, где је приређена свечана трпеза, гости су имали прилике да виде и нови зајечарски храм посвећен Вазнесењу Господњем у насељу Котлујевац као и археолошко налазиште4vladikina_izlozba Гамзиград, царску палату Максимијана Галерија Феликс Ромулиана, из 4. века, недалеко од Зајечара, у којој се налазе остаци хришћанских храмова из 4. века, велике базилике из 6. века, мермерна крстионица и мноштво других хришћанских обележја и трагова, из раног средњег века.

У веселом и слављеничком расположењу, у присуству уважених званица, честитке и здравице Епископу Јустину, поводом 20 година архијерејског служења, за трпезом говорили су Епископ Василије зворничко-тузлански и директор канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама г. Мр Милета Радојевић. Затим је на крају слављеник захвалио свима присутнима, пожелевши им да их радост коју Спаситељ изобилно дарује прати у све дане живота њиховога.

Архиђакон Сава