scaled-2011 05 01-001 scaled-2011 05 01-038 scaled-2011 04 30-002 scaled-2011 04 29-005

На касноантичком локалитету Феликс Ромулијана код Зајечара (4. век), који се налази на УНЕСКО листи светске културне баштине, завршен је тродневни научни скуп под називом „Хришћанско наслеђе Феликс Ромулијане – У сусрет 1700. годишњици Миланског едикта“. У оквиру суботње преподневне дебате учесници овог скупа говорили су о значају „Указа толеранције вера“ који је 311. године, две године пре Миланског едикта, донео римски тетрарх Галерије, градитељ царске палате Феликс Ромулијане код Зајечара, до тада највећи прогонитељ хришћана. Овим Указом, Галерије је пред саму смрт признао хришћанство.

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, отварајући научни скуп на касноантичком локалитету „Феликс Ромулијана“ рекао је да овај скуп представља припрему за обележавање великог јубилеја 1700. годишњице Миланског едикта 2013. године у Нишу.

– Милански едикт представља нову страницу у историји и култури Европе и Азије и преокрет у историји хришћанства – истакао је Патријарх Иринеј. – Овај научни скуп је прилика да историју, чији су словенски народи наследници, пренесемо онима који долазе.

У раду научног скупа учествовали су Епископ умировљени захумско-херцеговачки др Атанасије (Јевтић), Манастир Тврдош, Требиње: Галеријев едикт о толеранцији и његов контекст и домет; Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије (Радовић): Катихезе Св. Никите ремесијанског; др Жарко Петковић, Филозофски факултет, Београд: Auctoritas maiorum и Галеријев едикт; др Миша Ракоција, Завод за заштиту споменика културе, Ниш: О црквеним приликама и простирању архитектонских облика старохришћанске Ромулијане и Наисуса; Горан Јанићијевић, Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију, Београд: Касноантичка – ранохришћанска уметност 1700 година после (анализа стила на основу репрезентативног узорка Феликс Ромулијане); Елена Васић Петровић, Завод за заштиту споменика културе, Ниш: Касноантичко наслеђе у оквирима савременог Ниша; мр Маја Живић, Народни музеј, Зајечар: Рановизантијски Гамзиград (оквирна тема); др Радомир Поповић, Висока школа – Академијa СПЦ за уметности и консервацију, Београд: Приказ новог издања Лактанцијевог дела „О смрти прогонитеља“; мр Велибор Џомић, Митрополија црногорско-приморска, Цетиње: Верска толеранција: од Миланског едикта до Европске конвенције о људским правима; Бора Димитријевић, Народни музеј Зајечар: Лактанције као извор за историју тетрархије.

Током суботњег поподнева одржан је и округли сто на тему „Oд римске толеранције до европског разумевања“, чији је уводничар био теолог презвитер Вукашин Милићевић из Београдско- карловачке архиепископије.

У Томину недељу, 1. маја 2011. године, на централној свечаности на касноантичком локалитету Феликс Ромулијана код Зајечара на остацима хришћанске цркве из 6. века, посвећеној Светом Апостолу Томи, Свету Архијерејску Литургију је служио Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, уз саслужење Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија, Преосвећеног Епископа тимочког Г. Јустина, Преосвећеног Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, Преосвећеног Епископа рашко-призренског Г. Теодосија и Преосвећеног Епископа умировљеног захумско-херцеговачког Г. Атанасија, архимандрита Илариона – игумана манастира Буково, протојереја-ставрофора Петра Стојиљковића – архијерејског намесника неготинског, протојереја Игора Ивковића – старешине Саборне цркве у Зајечару, презвитера Вукашина Милићевића из цркве св. Василија Острошког у Београду, архиђакона Саве, јерођакона Марка и ђакона Дејана Арсић из цркве св. цара Константина и царице Јелене у Нишу.

– Данашње служење Литургије нас враћа у прошлост и минуле векове, када је владала моћна римска империја и владари који су прогонили хришћане – рекао је патријарх Иринеј у својој надахнутој беседи – Галерије је био један од најзлогласнијих прогонитља хришћана али га је пред крај живота посетио Бог и он је -покајан или не- написао Указ о толеранцији и тиме признао хришћанство. Ево после много векова, на овом месту које је саградио Галерије, служи се Света литургија. Даће Бог да овај храм буде и обновљен.

На овом великом црквено-народном сабору, како га је назвао Преосвећени Владика тимочки Г. Јустин, упркос киши, окупило се више стотина људи. Литургији су присуствовали министар за културу Владе Републике Србије г. Предраг Марковић, проф. др Богољуб Шијаковић, државни секретар министарства вера и дијаспоре, г. Млађан Ђорђевић саветник председника Републике Србије и друге уважене званице.

Након завршене Свете Архијерејске Литургије Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј присуствовао је аукцији осликаних јаја. Средства прикупљена на аукцији биће употребљена за завршетак нове цркве Вазнесења Господњег у зајечарском насељу Котлујевац.

Научни скуп на Ромулијани током три дана пратила су и бројна културна дешавања. У Позоришту Тимочке Крајине „Зоран Радмиловић“ у Зајечару 28. априла „Вече духовне поезије“ приредили су песници Добрица Ерић и Братислав Милановић. У Народном музеју у Зајечару 29. априла отворена је изложба радова студената Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију „Ранохришћанска уметност 1700 година после“. Исте вечери у Позоришту Тимочке Крајине „Зоран Радмиловић“ одржан је свечани концерт вокалног састава „Мариника“ из Неготина. У суботу, 30. априла одржан је концерт етно-групе ,,Балканика“.

scaled-2011 05 01-011       scaled-2011 05 01-006       scaled-2011 04 30-191       scaled-2011 04 30-002 scaled-2011 04 29-134       scaled-2011 04 29-005       scaled-2011 04 29-040       scaled-2011 04 29-042 scaled-2011 04 29-045       scaled-2011 04 29-003       scaled-1-001