evgenijeepПо свом стасу, држању и начину одевања, педантерији у вршењу дужности, по љубави за „торжественост“ у служењу и појању, један од најбољих представника прве групе учених богослова био је Епископ Евгеније Симеоновић.

Јевтимије, у калуђерству Евгеније, рођен је 4. јануара 1815. године у Белој Цркви, онда у Мађарској а сада у Србији. Основну школу је учио у мeсту рођења, гимназију у Сремским Карловцима, философију у Пешти a богословију у Вршцу.

У Србију је дошао 1839. године где је од 1. августа 1839 до 9. јуна 1841. године био професор богословије као световно лице. Тада је постављен за регистратора у кнежевој канцеларији. Убрзо затим даје оставку на државну службу и прима монашки постриг о Митровдану 1841. године. После тога је поново постављен за професора богословије. Стално на дужности професора богословије, Евгеније је добијао монашке чинове редом.

После смрти Епископа Герасима изабран је и хоротонисан 26. септембра 1865. године за Епископа тимочког, са седиштем у Неготину. На Епископској столици провео је Евгеније скоро пуних петнаест година.

Умро је 24. априла 1880. године од водене болести. Сахрањен је у старој неготинској цркви, премда је још за живота саградио себи гробницу у новој цркви. После готово педесет година његову жељу, да му тело почива у новој цркви, која је подигнута за његовог живота, испунио је Епископ Емилијан (Пиперковић).