Манастир Вратна се налази у Тимочкој Крајини, 36 км северозападно од Неготина, надомак истоименог села. Смештен је поред планинске речице Вратне. Осим са источне стране, окружен је високим стенама које заклањају поглед на манастир. Манастир је добио име по чувеним Вратњанским капијама – каменим вратима. Прве две капије, Велики и Мали прераст, налазе се на триста метара од манастира, док се трећа, Суви прераст, налази на два сата хода узводно уз реку.
default 
Са сигурношћу се може рећи да је манастир постојао крајем 14. века. Као оснивач, помиње се у предању Свети Никодим Тисмански – Никодим Грчић, рођак и духовник Светог кнеза Лазара. Рођен је у Костуру (град Касторија у данашњој Грчкој) и српско-грчке је народности. Ступио је у монаштво на Светој Гори, а потом је боравио неко време у Крајини, где је основао манастире Вратна и Манастирица. За Светог Никодима неки писани извори наводе да је живео и у пустињи близу Кладова, одакле је прешао у Румунију. Тамо је развио своју духовну и културну делатност. Уз помоћ својих ученика, румунских и српских мајстора, добивши помоћ владара, подиже манастире Водице и Тисман, који стилски подсећају на српске цркве. Никодиму се приписује, поред манастира Вратнa, подизање и црквице зване Ћелија тј. Испосница Светог Никодима. Озидана је од тесаног камена и печених опека, дугачка је четири, а широка три метра. Сачувана је само северна половина испоснице која се налази узводно изнад манастира, у стени, испод једне природне камените надстрешнице и веома је неприступачна.
У својој дугој историји манастирски комплекс је више пута паљен и пустошен и није сачуван у својој првобитној лепоти и величини. Црква је раније имала шест прозора сличних пушкарницама, а испред иконостаса била су два камена свећњака који се сада налазе на манастирском гробљу, северно од цркве изнад новоизграђеног потпорног зида. Припрата је први пут дозидана 1415. године. Након 1813, која је обележила пропаст Првог српског устанка, манастир је спаљен, а после ослобођења од Турака 1837. манастир је поново обновљен. Феликс Каниц, међу разним хроничарским записима, наводи и белешку да је манастир реновиран 1836. године. Стари манастирски конак подигнуг је 1856. године, неколико пута је обнављан, а данас више није погодан за становање. Јеромонах Митрофан, са монахом Варнавом који је сву своју имовину подарио манастиру Вратни, обнавља манастир 1922. и у том периоду подижу нови звоник уз западни зид цркве, а врши се и реконструкција свода храма 1932. године. Месеца маја 1939. године реновирана су спољна фасада, лимарија и кровна конструкција манастира. У периоду 2000–2006. године изграђен је нови конак са јужне стране цркве. У 2015. години дограђен је помоћни објекат са котларницом, завршен потпорни зид ка реци и урађен велики трем са јужне стране новог конака. Као припремни радови за нови живопис 2015–2016. године санирани су темељи и урађена је дренажа око храма. Паралелно са осликавањем храма урађен је потпорни зид са северне стране цркве, двориште је уређено и поплочано.
Црква у манастиру Вратна посвећена је Вазнесењу Господњем. Припада типу једнобродних храмова, са апсидом на истоку и звоником на западној страни, димензија 16х7,5 метара. Фасада цркве је обојена у белу боју која је недавно украшена каменом цоклом. Засведена је полуобличастим сводом и прекривена двосливним кровом, док је кров звоника на четири воде.
Портал кроз звоник води у јединствени простор храма, док је олтарски простор зиданим иконостасом одељен од наоса и виши је у односу на њега за степеник. Детаљи о иконостасу који је претходио данашњем зиданом не постоје. Милица П. Чортановић, супруга наставника цртања и живописца Павла Чортановића, обновила је 1886. године царске двери, поклонила две иконе и Распеће на врху иконостаса, које је и данас очувано. Старије престоне и празничне иконе, насликане на лиму, сада се чувају у депоу новог манастирског конака, и замењене су 2018. године новијим, насликаним у византијском стилу, док су царске, северне и јужне двери задржане на иконостасу. Приликом последње обнове црква је опремљена с пролећа 2020. опремљена новим мобилијаром.
Изузетна светиња манастира је чудотворна икона Пресвете Богородице Царице са малим Христом – Вратњанска Мајка Божја, која се налази на раскошном трону на средини северног зида. Нема података како је доспела у манастир, али се зна да је то рад грчких зографа са краја 17. или почетка 18. века. Постоје бројна сведочанства да се пред овом иконом дешавају исцељења и бивају услишене молитве онима који Пресветој Богородици прилазе с вером и љубављу.
Од старог живописа сачуван је само лик Господа Исуса Христа из представе Крајње смирење, у олтару на жртвенику. Акција прикуљања добровољних прилога за живописање цркве започета је 2016. године. У периоду од августа 2017. до фебруара 2018. године урађен је нови живопис византијског стила, о чему сведочи натпис над улазом. Епископ тимочки г. Иларион освештао је 13. јула 2018. Године живопис који је осликао протомајстор Станоје Богићевић из Јагодине са својим сарадницима, а сви приложници поменути су на спомен плочи на спољном југозападном зиду цркве.
За време окупације братство било је принуђено да напусти манастир, да би се у њега вратило тек средином 1945. године. Текст који то потврђује налази се у старом Минеју за месец мај из 1945. године и гласи: „На дан 1. јуна 1945. године у славу Божју по ослобођењу и срећном повратку вратњанског братства служена је на Вознесење Господње свечана служба Божја“. Након Другог светског рата, 1946. године одузета је сва имовина манастира укупне површине од 278 хектара без икакве надокнаде, а манастирско имање је подељено мештанима села Вратна на коришћење. Ипак, пожртвованошћу игумана Митрофана и његове братије манастир је опстао упркос свим неповољним условима. Од 1955. године вршилац дужности игумана, јеромонах Митрофан, почиње да формира сестринство. Године 1967. старешинство преузима прва игуманија Теодора. Њу је наследила игуманија Евпраксија (†1998) која је 1975. године почела да окупља ново сестринство.
Од 2012. године, када је манастиру враћена имовина, приходе манастира чине планска експлоатација шуме, прилози верника, а последњих неколико година и пчеларство у мањој мери представља извор прихода што се очекује и од новоформиране плантаже лаванде.
Дневна богослужења су редовна, а литургије се служе недељом и празником.
Сестринство и овом приликом изражава благодарност свим ктиторима, приложницима, добротворима и посетиоцима ове светиње.
Контакт:
Е-пошта: manastirvratna@gmail.com
Телефон: 019/558-127
Адреса: Mанастир Вратна, 19304 Јабуковац
Инстаграм: manastirvratna
www.eparhija-timocka.org