28sept15 004

Протојереј Игор Ивковић је у понедељак, 28. септембра 2015. године са почетком у 12 часова, у амфитеатру Православног богословског факултета Универзитета у Београду, одбранио магистарску тезу „Значај богословља утемељеног на Литургији за православни катихизис“. Чланови Комисије за одбрану магистарског рада били су: председник Комисије др Владимир Вукашиновић, ванредни професор ПБФ, ментор Еп. др Игнатије Мидић, редовни професор ПБФ и др Ненад Макуљевић, ванредни професор на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Одбрани су присуствовали: Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион, докторанд на ПБФ монах Игнатије (Марковић), монаси манастира Букова јеромонах Симеон (Николић), јерођакон Илија (Јовановић), монах Платон (Јовић), презвитер Новак Бојанић, други пријатељи, као и породица кандидата – супруга Биљана и син Богдан. После усменог, сажетог излагања кандидата о резултатима до којих се дошло у магистарској тези, чланови Комисије су изнели свој критички осврт на магистарску тезу и кандидату постављали питања. По његовом одговору и након већања Комисије, председник исте је замолио све присутне да устану и саопштио резултат одбране да је протојереј Игор Ивковић „одбранио магистарску тезу“ и то похвално.

28sept15 005aДа би стекао академски назив магистра теолошких наука дипл. теолог о. Игор је морао да напише самосталан научни рад у коме систематизује постојећа научна знања и даје допринос новим научним знањима. Он је у свом раду на 122 стране одбранио седам постављених претпоставки од којих је пошао у истраживању многослојног богословског и катихетског предања Цркве. Циљ његовог рада је био да докаже велики значај богословља утемељеног на Литургији за православни катихизис у државним школама. Евхаристијско богословље је средишња теоретска подлога свих грана богословља Цркве и данас има велики значај у погледу спекулативних и теоријских аргумената за програмске принципе православног катихизиса. Истраживање се темељи на компаративној богословској методи упоређивања катихетског харизматско-мистагошког труда ране Цркве, јелинизиране библијске мисли александријске школе, схоластицизма и његовог утицаја на предратну веронауку и данашњег православног катихизиса аутора Епископа пожаревачко-браничевског Игнатија. Његова неопатристичка синтеза је главни део истраживања и огледа се у откривању егзистенцијалних проблема и решења у светоотачком богословљу и њиховом стваралaчком представљању савременом човеку. Истраживање подвлачи јасну црту између неопходног предањског литургијског православног катихизиса, као функционалне и мистагошке  категорије, и непредањског предратног схоластичког, као нефункционалне интелектуалне категорије која одводи од Литургије. Богословље утемељено на Литургији, као евхаристијско виђење Бога, Цркве, човека и Божје творевине, има једини православни богословски приступ историјској и есхатолошкој реалности Цркве, као и савременој екологији.