У организацији друштва за српску духовну и биолошку обнову Источник, одржана је трибина „Време атомске технике и прашумске етике“,  14. децембра 2015. године у Гим театру Књажевачке гимназије. Гост предавач је био Александар Арсенин, стручњак за интернет технологију и управљање информацијама и заштиту података.

У оквиру трибине је приказан филм „Игра с чиповима“ у коме је Александар Арсенин један од учесника. Јавно су презентовани резултати анкете спроведене међу ученицима Књажевачке гимназије на тему интернета и заштите приватности и на крају се присутнима путем видео везе обратио Александар Арсенин анализом анкете и одговорима на питања ученика.

У филму и разговору су обрађене теме:
• Зависност од технологије
• Злоупотреба технологије
• Технолошка свест или свест о технологији?
• Заштита приватности на интернету
• Високотехнолошки криминал
• Могућност заштите подака на интернету
• Виртуелно детињство
• Поремећај пажње и технологија
• Ријалити програми

Коментаришући анкету г. Арсенин је извео следеће закључке:

„Анкета нам јасно даје три, по мени можда најбитније информације:

  1. 50% испитаника користи интернет од 3 до 6 сати на дневном нивоу, преко десет сати чак 15% испитаника..
  2. Од тога 60% испитаника 2-5 часова дневно троши интернет на забаву, док чак 20% и преко 6 часова дневно
  3. 19% испитаника је увредило другу особу путем интернета.

На интернет се дефинитивно гледа као на технолошку забаву, а у прилог томе говори и списак апликација које се највише употребљавају.

Медијске кампање којима смо засути и у електронским и у штампаним медијима, представљају технологију као велику и бескрајну забаву, а рекламе су све више усмерене на тинејџере па чак и на децу. Родитељима се, такође, технологија представља као напредно помагало у васпитању и умиривању деце. Родитељ без критичног става лако прихвата понуђени утицај и такав начин размишљања преноси на дете практично одмах након рођења нудећи му екран као играчку.

Управо из таквих ставова, почиње проблем вршњачког насиља и отуђења деце од окружњења али и од породице.

Закључак се састоји од упозорења родитељима да преузму иницијативу, поставе се изнад рекламних кампања и критички сагледају будућност детета које расте са неограниченом употребом технологије. За олакшицу, данас је могуће сагледати велики број студија и примера који говоре у прилог постављања граница, а децу је потребно усмерити на кориснији интернет садржај од пуке комуникације и „чаврљања“ са „пријатељима“ у мрежи.“

Уобичајени став о технологији, њеној корисности или штетности по људе, садржи се у оној старој народној изреци да су “ватра и вода добре слуге, али су зли господари“. У зависности од тога у чијим се рукама нађу и технолошка решења добијају свој прочовечански или античовачански карактер. Ако изузмемо таква решења као што су средства за масовно уништење, сва остала стављају човека пред избор: употребити или злоупотребити. Међутим, кључно питање јесте оно о спасењу душе у технолошком миљеу времена у којем живимо: може ли технологија угрозити наше спасење?

Препоручујемо свима да погледају филм „Игра с чиповима“, у продукцији православног интернернет портала „Пријатељ Божји“ и наоружају се новим информацијама у сусрету са свима очигледној „екранизацији“ наших живота.

Саша Илијић, вероучитељ