Епископ Мојсије, у свету Максим, рођен је у Страгарима, у Крагујевачком округу. После свршене основне школе отишао у манастир Благовештење, где је касније пострижен за монаха. Као монаха, Архимандрит Василије, га је послао у београдску богословију, коју је свршио за две године. Затим, постављен је за ђакона у Шапцу код Епископа Михаила, који га је послао у Русију, где је завршио Кијевску Духовну Академију.
Из Русије се вратио 1862. године и постављен је најпре за писара у београдској конзисторији, а потом за професора богословије. Само једну годину, 1867. био је старешина манастира Драче код Крагујевца, па је поново враћен за професора богословије и унапређен 1868. године у чин архимандрита.
После оставке Епископа шабачког Гаврила, Мојсије је хиротонисан за Епископа упражњене Епархије 14. септембра 1868. године. Шабачком епархијом је управљао до 19. октобра 1874. године, када је пензионисан. Говорило се тада, да је уклоњен са Епископије, зато, што га је главна контрола оптужила за неке рачунске грешке, које је учинио док је још управљао манастиром Драча.
Враћен је на службу 10. јуна 1880. год. и постављен за Епископа упражњене Епархије неготинске а 1883. год. одлази на службу државног саветника. Умро је у Београду 4. октобра 1896. год. и данас почива у крипти Маркове цркве.