Један од великана Неготинске и Тимочке Крајине, Хајдук Вељко Петровић, погинуо је 11. августа 1813. године у Абрашевом шанцу, једном од пет које су српски устаници подигли за одбрану Неготина од Турака. На том месту, у улици која носи Вељково име, од 1892. године се налази споменик великом јунаку, а од пре неколико, и спомен комплекс, у оквиру кога се сваке године Неготинци пригодним програмом поклањају сенима браниоцу Крајине

На месту погибије војводе Првог српског устанка, Хајдук Вељка Петровића, у истоименој улици у Неготину и ове године, 11. августа, је одржан помен којим је исказано поштовање према јунаку који се бранећи Неготин од Турака узнео у легенду изговарајући чувену реченицу: Главу дајем, Крајину не дајем!
Помен су служили неготински свештеници, у присуству грађана, чланова спортских клубова који носе Вељково име и представника Општине Неготин.

Обележавање дана погибије Хајдук Вељка, у организацији неготинског Музеја, је била још једна прилика да се одржи слово посвећено овом великану. На неке од историјских чињеница указао је Ивица Трајковић, директор Музеја Крајине, који је подсетио присутне да се на месту спомен комплекса, пре 204 године, налазио један од пет шанчева, које су српски устаници подигли за одбрану Неготина од Турака 1813. године.
Био је то чувени Абрашев шанац, којим је командовао Никола Абраш, најближи сарадник и побратим Хајдук Вељка. У изворима се наводи да је у том шанцу Хајдук Вељко погинуо приликом обиласка устаника. Много година касније тај простор је откупио и поклонио општини за подизање меморијала, Милан Николић, земљорадник из Јасенице. Одбор за подизање споменика образован је 1887. године. Председник одбора је био свештеник Јован Станојевић, а чланови Милутин Савић, управитељ Винодељско-воћарске школе у Букову, Ђорђе С. Стојковић, директор Неготинске ниже гимназије, Милутин Рајић, судија, Светислав Станојевић и Лазар Х. Нинић, трговци, као и Душан Ж. Цајић, часовничар. Средства су прикупљена добровољним прилозима грађана неготинске општине преко Одбора за подизање споменика. У извештају Одбора назначено је да је највећи прилог дала Општина вароши Неготина – 2000 динара. Споменик је израђен од једне врсте гранита, који се може наћи на простору између Плавне, Танде и Црнајке, у различитим нијансама боја, али не тако чврст и постојан као прави мермер. Израђен је по нацрту архитекте Јована Илкића, а Ср. Ј. Стојковић у књизи „На лепом српском Дунаву, од Београда до Радујевца“, издатој 1893. године, пише да је целокупан изглед елегантан и допадљив,“ испричао је Трајковић.

У спомен комплексу којим доминира споменик Хајдук Вељку, већ неколико година се уместо у јулу, сваког 11. августа служи помен Хајдук Вељку, с обзиром на препоруку Историјског института из Београда, који је након дуготрајних истраживања прецизирао да је реч о тачном датуму Хајдук Вељкове погибије у одбрани Неготина од Турака, 1813. године.

Ове године програм је увеличан наступом Вокалног састава „Евлогитариа“.

Готово митско јунаштво војводе крајинског, Хајдук Вељка Петровића, овековечио је у јединственој 6. Руковети, још један српски великан, композитор Стеван Стојановић Мокрањац. О вези двојице знаменитих људи, од којих је свако на свој начин обележио почетак и крај &нбсп;бурног 19. века, говоре следећи подаци. На откривању споменика Хајдук Вељку у Неготину, 1892. године, наступило је Београдско певачко друштво, које је основао и као диригент водио, Стеван Мокрањац. Том приликом је први пут и изведена Мокрањчева 6. Руковет. Убрзо је постала и химна Неготина.

Приликом обележавања две стоте годишњице херојске погибије Хајдук Вељка Петровића, 2014, у Неготину је реконструисан комплекс на месту старог Хајдук Вељковог споменика, у истоименој улици, а град који је Вељко са својим бећарима бранио од Турака, добио је атрактиван и препознатљив туристички мотив и простор за приређивање културних дешавања.

Преузето са портала Eastside.rs