У понедељак, 6. фебруара 2017. године, на дан Преподобне Ксеније Римљанке, уснуо је у Господу, на Војно Медицинској Академији у Београду, у својој 67-ој години, пензионисани свештеник протојереј Спаса Павловић, дугогодишњи парох при храму Светог Великомученика Георгија у Књажевцу.

Протојереј Спаса Павловић родио се 15. марта 1950. године у Рајном Пољу код Лесковца. Богословију Светих Кирила и Методија у Призрену успешно је завршио 1971. године. Убрзо после тога бива рукоположен у чин ђакона, а потом и у презвитерски чин од стране Епископа тимочког Методија (Муждеке). По рукоположењу децембра 1971. године постављен је за пароха књажевачког где остаје све до пензионисања. За свој рад на њиви Господњој награђен је 1982. године правом ношења црвеног појаса, а 1987. године и протојерејским чином од стране Епископа тимочког Милутина (Стојадиновића).

Са својом супругом Снежаном изродили су двоје деце, сина Миодрага – свештеника и ћерку Жаклину. Рано је остао без супруге али му је породица остала друга светиња после служења олтару. Храбро је кренуо путем Господњим, примио на себе благи Христов јарам и ходио тим путем приносећи себе и свој живот Христу. Међу верним народом остао је упамћен као човек широког срца, благочестивости  и људске топлине, јер су му сви људи били блиски, његов дом је био увек отворен за све људе. Младалачки лик и ведри дух задржао је до задњих земаљских дана. Остаће упамћен по својој шали, да очински посаветује и укаже на неки порок или грех, због чега је био веома омиљен и поштован међу парохијанима.

И по свом пензионисању није престао да богослужи. Служио је редовно недељом и празником у манастиру Суводол и другим светињама  наше Цркве. Активно је помагао  у обнови манастира Светог Онуфрија у Епархији нишкој.

На дан преноса моштију Светог Јована Златоустог, 9. фебруара 2017. године, у храму Светог Великомученика Георгија у Књажевцу, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа тимочког г. Илариона, који је упутио изразе саучешћа  породици упокојеног оца Спасе, служена је заупокојена Литургија. Началствовао је ректор Призренске  Богословије Светих  Кирила и Методија у Нишу, протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић, професор упокојеног оца Спасе, уз саслужење бројног свештенства Епархијa нишке и тимочке. У истом храму служено је и свештеничко опело уз саслужење 27 свештеника и 2 ђакона, многобројног верног народа и поштоваоца оца Спасе Павловића.

У опроштајној беседи изузетно надахнуто је беседио протојереј-ставрофор Светомир Милојевић, пензионисани парох зајечарски који је пренео саучешће породици од стране Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и својом беседом дао додатна крила анђелима да његову душу доведу тамо где праведници блаженствују.

Сахрањен је на књажевачком Западном гробљу.

И на крају сетимо се речи Васкрслог Господа који нам је рекао: „Где сам ја онде ће и мој слуга бити.“ (Јн 12,26) С тога узносимо молитве Господу, нека и Његов слуга, отац Спаса, буде тамо.

Хаџи Мирослав Манојловић