Слава Епархије франкфуртске и све Немачке

Благодаћу Божијом и благословом Св. Николаја Жичкога и Охридског прослављена је друга по реду слава Епархије франкфуртске и све Немачке у Диселдорфу 5. маја текуће године. Прослава у част овог дивног светитеља и поноса српскога народа почела је вечерњим богослужењем у Храму Св. Саве у Диселдорфу под начелством Његовог Преосвештенства Епископа тимочког г. Илариона.

Вечерњој служби присуствовали су и викосопреосвећени митрополит загребачко-љубљански Порфирије, преосвећена Господа Епископ врањски Пахомије, Епископ моравички Антоније, Епископ јегарски Јероним и Епископ франкфуртски и све Немачке Сергије.

Централна, литургијска прослава почела је дан касније. Св. Литургијом началстовао је митрополит Порфирије уз саслуживање Епископа Пахомија, Епископа Теодосија, Епископа Илариона, Епископа Антонија, Епископа Јеронима, домаћина прославе Епископа Сергија уз већи број свештеника од којих ћемо поменути само гостујуће свештенике: архимандрита манастира Драганац са Косова високопречасног оца Илариона и јерођакона Илију, iz епархије тимочке. Лепоти богослужења посебно су доприносили хорови православних појацa из Београда и црквени хор из Франкфурта.

… Рањени, понижени и унижени ми са ап. Павлом кажемо: “Господом ћемо се хвалити“. На то овом приликом додајемо и: „Св. Николајем ћемо се хвалити“ јер се нико није као он радовао Христовoм васкрсењу.”

По прочитаном Јеванђељу Митрополит Порфирије се обратио присутнима рекавши да нашу веру представљају светлост и сјај васкрсења који свој стални простор налазе у цркви кроз победу над смрћу. Ми постојимо докле постоје они које волимо а нестворени Бог дошао је да нас учини црквом и сазда за вечност кроз љубав која има потребу да траје. За Светог Николaја Митрополит је рекао да је он наш Златоусти, наш Јован Богослов који је „одозго рођен“ и који је своје теолошко и богословско знање самлео, преточио у пшеницу и дао српском народу као хлеб насушни.

По освећењу славских знамеља окупљенима се обратио и Епископ Сергије рекавши да ми славимо данас „радост на радoст“ онога који је делима, речима и моштима сведочио Христово васкрсење. Рањени, понижени и унижени ми са ап. Павлом кажемо: “Господом ћемо се хвалити“. На то овом приликом додајемо и: „Св. Николајем ћемо се хвалити“ јер се нико није као он радовао Христовoм васкрсењу. Кроз сва његова дела провлачи се љубав; најпре према Богу, па према цркви, па према српском роду а потом и према свим људима. Овај Пророк Европе нас учи покајању и пред његовим светим моштима опростимо свима угледавши се на њега.

Међу бројним угледним званицама које су узеле учешћа свакако ваља истаћи господу генералне конзуле Р. Србије и Р. Грчке Небојшу Кошутића и Грегори Делавекурасa. Богати културни програм са учешћем четири црквена фолклора из Дортмунда, Есена, Вупертала и Диселдорфа, као и продужена Литургија – Агапа, уследили су после славске службе.

Храмовна слава у Франкфурту

У суботу светеле седмице, 7. маја 2016. године свечано прослављена храмовна слава катедралног храма Христовог васкрсења у Франкфурту

Евхаристијско сабрање предводио је Епископ тимочки г. Иларион уз саслужење Епископа врањског г. Пахомија, јегарског г. Јеронима и домаћина франкфуртског и све Немачке г. Сергија. Епископима су саслуживали свештеници епархије франкфуртске и све Немачке.

На крају Литургије, владика Иларион је поизнео пригодну беседу поводом празника васкрсења, односно прославе храмовне славе и захвалио се домаћину владици Сергију на гостопримству.

Након Литургије уприличена трпеза љубави за све присутне госте.

Марковдански сабор на острву Рајхенау код Костанца

Архијерејском Литургојом началствовао Преосвећени Епископ јегарски г. Јероним уз саслужење Преосвећене господе Епископа врањског Пахомија, франкфуртског и све Немачке Сергија и тимочког Илариона.

У недељу, 8. маја 2016. године, на празник Светог апостола и јеванђелиста Марка, у славу и част овог Боговидца a пред његовим светим моштима које вјековима почивају  на острву Рајхенау код Констанца, у манастиру Митецел на Боденском језеру подно Алпа, у организације парохије и Црквене општине Фридрихсхафен, а по благослову надлежног архијереја Епископа франкфуртског и све Немачке г. Сергија, одржан је први Марковдански сабор свештенства и благочестивог народа српског са простора Јужне Немачке и Баварске чиме је исписана нова страница у поглављу битисања наше Цркве и народа на просторима Немачке.

Светом архијерејском Литургијом началствовао је Преосвећени Епископ јегарски г. Јероним уз саслужење Преосвећене господе Епископа врањског Пахомија, франкфуртског и све Немачке Сергија и тимочког Илариона као и осамнаест свештеника и два ђакона уз пратњу појаца из Београда. Манастирски храм био је претесан да прими све оне који су са разних страна пристигли да би својим присуством исказали јединство вјерујућих православних Срба.

Након прочитаног Јеванђеља присутнима се беседом обратио владика Јероним рекавши: -Данас прослављамо годишњи празник Светог апостола Марка, покровитеља и заштитника овога светога храма и овога места јер се овде налази део моштију некада давно донесених овде да се сачувају и да буду извор исцелења и благослова и укрепљења благословеном народу овога краја. У историјском погледу о Марку Јеванђелисти се мало зна, а то има један посебан смисао, јер Марко у потискивању свега личног и људског налази смисао свога постојања. Објављујући Христа, говорећи о Христу и преносећи нам речи Христове, он открива дубине ризнице своје личности и представља нам себе самога као човека охристовљена у коме живи Христос, а не Марко Јерусалимљанин, апостол. Тако се открива једна дубља истина – велике личности хришћанског света велике су не собом већ Христом, управо тиме колико су Христа умеле да ставе испред свога маленог „ја“. Зато смо се и ми данас у Томину Недељу, Нову недељу која је образ осмога дана будућега века, која је устројена по образу онога непролазнога дана будућега века, који сви чекамо, који је први и један заувек и ноћ га не прекида, окупили овде да се причестимо Телом и Крвљу васкрслога Христа и тако осветимо и обожимо.

-Нека нам Бог молитвама Светога Марка Боговидца и Светог апостола Томе најпре неверног, а потом увереног и верног, помогне да и ми идемо до краја путем јеванђелске истине и да у нама живи име Христа, распетога и васкрслога за нас. Нека наш живот постане проповед Христа и његове благе вести и нека животом својим другима посведочимо и дочарамо доживљај свога сусрета са Богом показујући тако да смо спасени од зла овога света и овога времена и да је живљење наше на небесима, поручио је епископ Јероним.

На крају свете архијерејске Литургије, Епископ франкфуртски и све Немачке г. Сергије захвалио је својој браћи у архијерејству, Преосвећеној господи Пахомију, Илариону и Јерониму, што су се одазвали на овај величанствен догађај, као и верном народу на доласку из свих крајева Јужне Немачке и Баварске који је прилазио моштима Светог апостола и јеванђелиста Марка и глави Светог апостола Вартоломеја на поклоњење. Епископи и свештенство су имали прилику да се поклоне и убрусу са Часнон Крвљу Господњом који се брижљиво чува у овом манастиру.

Заједничарење је, након свете Литургије, настављено за трпезом љубави, коју је управа парохије припремила за све присутне госте и сав вјерујући народ у оближњој сали уз културно умјетнички програм за који су се побринули фолкорлни ансамбли из Констанца, Фридрихсхафена и Филинген-Швенингена.

Треба напоменути да су мошти Светог апостола и еванђелиста Марка 829. године из Александрије донете у Венецију. Мошти су предате тадашњем дужду Јустинијану на чување који их је положио у палати Дуждева. Јустинијанов наследник Јован морао је 830. године да напусти Венецију као резултат устанка и са собом је понео и мошти овог светитеља. Он је отишао ка Верони где је тада био епископ Ратолд, који је био уско повезан са острвом Рајхенау код Констанца, био је и оснивач града Радолфцела. Епископ Ратолд му је обећао заштиту и подршку франачког цара Лотара. Због овога је Јован највероватније дао мошти Светог апостола и јванђелиста Марка на чување овом Епископу. Многи немачки цареви су долазили на покоњење моштима и уједно су били велики ктитори манастира Митецел који је саграђен 724. године, а освећен 816. године. Занимљиво је напоменути да се у овом манастиру упокојио Свети Кирило, онај који је описменио наш народ и даровао нам ћирилицу.

На крају трпезе љубави надлежни свештеник протопрезвитер Слободан Тијанић  поздравио је Преосвећену господу Архијереје и свештенство, захваливши им на доласку и учестовању у овом историјском тренутку за наш народ на овим просторима.

протопрезвитер Слободан Тијанић

Извор: Епархија франкфуртска и све Немачке