Златни пресек је математичко-структурални појам, најчешће везан за уметност, јер је у историји уметности најчешће примењиван. То је начин поделе неке вредности са фактором од приближно 1,6. Златни пресек је композицијски закон у којем се мањи део односи као већи део према укупном. У пракси, ако желимо нешто поделити на тај начин, поделимо га на 13 једнаких делова и онда то поделимо у односу 8:5, или на 21 једнаки део, па то онда у односу 13:8; ма што се више делова подели, то смо ближи тачном златном пресеку, али се до њега никада не долази, јер је тај број заправо апроксимација, односно приближно израчунавање. Теорија златног пресека започета је у антици, а свој процват доживела у ренесанси, када су уметници, математичари, астролози, тражили савршенство у композицијама познатих структура. Након много векова теорије сматра се да је златни пресек најсавршенији пресек у природи, потпуно савршен људском оку, хармонија између линеарне прецизности и несавршености. На савршеном људском телу све је у односу 1:1,618. Много је примера слика или архитектуре у овом односу.
Биографија аутора:
Иван Потић, рођен 24. маја 1972. године у Зајечару. Историчар уметности, ради као виши библиотекар Историјског архива у Зајечару. Објавио књиге прича „ Вратоломије“ (2003) „Матица Српска“ Нови Сад, „То што је створило човека“ (2005) ИП „Филип Вишњић“, Београд „Још једном о невидљивом“ (2007), Књижевно друштво Св. Сава, Београд, „Вилењаци у живом блату“ (2010), НКЦ, Ниш, „Веселе приче о туговању“2013, ЦЕКИТ, Зајечар, „Квадрат на црном квадрату“ (2015), Књижевно друштво Св. Сава, Београд, роман „Дневник неутешног космонаута“ (2016), Студио Знак/Граматик, Београд. Објавио књиге поезије „Нетачни одговори на погрешна питања“ (2009) „Ваша књига“, Београд, „Било би лепо да празнина има облик“ (2012), Народна библиотека „Његош“, Књажевац, „Златни пресек“: песме о идеалним пропорцијама завршене младости, Студио Знак, Београд 2018. Приређивач и преводилац рок поезије Боба Дилана, књиге „Одговор ношен ветром“ (ЦЕКИТ, Зајечар 2017). Приче и поезију објављивао је у домаћој и страној периодици. Представљао Србију на међународном Фестивалу кратке приче Кикинда схорт 02. Објављен у зборнику Kikinda short 02, зборнику Трећи Трг 03, у страној периодици (пољски Портрет и Ред 24/07), у „Песничком возу“ (2010), антологији песника југоисточне Србије, Врањске књиге, Врање, „Тајанственом путнику“ (2012), књизи брзих прича писаца из јужне Србије, НКЦ, Ниш и антологији посвећеној Милошу Црњанском „Путник са далеког неба“ (2013), Лагуна, Београд, као и у књизи на албанском језику „Из Београда с љубављу“(2011), Алгоритам Медиа, Београд. Књига „Још једном о невидљивом“ изашла је у Пољској као е-боок.
