У недељу, 26. октобра 2025. године, када наша света Црква обележава Сабор светих отаца Седмог васељенског сабора, у зајечарском Саборном храму Рођења Пресвете Богородице служена је света архијерејска Литургија. Евхаристијско сабрање предводио је Његово Високопреосвештенство Митрополит тимочки г. Иларион уз саслуживање протојереја-ставрофора др Милоша Весина и зајечарских свештенослужитеља.
Након читања одељака из Јеванђеља, отац Милош Весин тумачио је сабраним верницима перикопу која описује догађај када је Христос оживео сина јединца удовице из Наина. Истичући део у ком се говори да се Исус Христос сажалио, отац Милош је поручио – Ми врло често у данашње време губимо значај појединих речи. Тако је и реч сажаљење, нажалост, добила једно потпуно другачије значење. Сажаљевати неког данас малтене значи ставити га на положај нижи у односу на особу која сажаљева, значи ниподаштавати га на један одређени емотивни начин. Али, не – сажаљење, ако само мало боље ослушнемо звук те дивне српске речи, значи саучествовати са неким у његовом болу.
Прота Весин се, потом, осврнуо на речи Господа Исуса Христа упућене Његовом Оцу небеском – „А сада долазим теби и ово говорим на свету, да имају радост моју испуњену у себи“, па поручио: Шта значи имати радост? Значи бити обасјан светлошћу живота вечнога. Врло често ми имамо потпуно погрешне и нереалне представе о вечном животу, замишљајући вечност као неку православну нирвану у којој ће људи лебдети и неће ништа радити. Не, вечност је изузетно активно време, то је стање активног усавршавања, али пре свега активност обасјана радошћу. Ми се већ овде на земљи припремамо за вечност, зато је Христос и рекао да је Царство Божје у нама, јер већ овде и сада ми се припремамо учећи се томе шта је воља Божја. Сваки наш дан и сваки наш корак нас уче томе шта је воља Божја, јер без воље Божје нема радости, а без радости нема ни вечног живота.
Након свете Литургије, сабранима се обратио и Његово Високопреосвештенство Митрополит Иларион. Поздравивши драгог госта, владика му је заблагодарио на присуству и пожелео да настави да умножава многе дарове које је добио од Господа на славу Божју, лично спасење и радост верног народа.
ФОТОГРАФИЈЕ:
Текст: Дејана Јовановић
Фотографије: чтец Никола Јовановић
