Патријарх Порфирије: Овде сабрани, јесмо деца Светог Владике Николаја
Датум преноса моштију Светог Владике Николаја, 3. мај, ове године у манастиру Лелић био је дан једне од највећих духовних свечаности у новије доба. Литургијско сабрање је предводио Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, уз саслуживање Високопреосвећени Митрополита врањског г. Пахомија, шумадијског г. Јована, рашко-призренског г. Теодосија, тимочког г. Илариона, нишког г. Арсенија, будимљанско- никшићког г. Методија, горњокарловачког г. Герасима и Преосвећених Епископа буеносајреског и јужноцентралноамеричког г. Кирила, осечкопољског и барањског г. Херувима, шабачког г. Јеротеја, ремезијанског г. Стефана, старешине Подворја Српске Патријаршије у Москви, мохачког г. Дамаскина, топличког г. Петра, јенопољског г. Икона и домаћина Епископа ваљевског г. Исихија, као и молитвено присуство Митрополита зворничко-тузланског г. Фотија. Саслуживало је више свештеника и свештеномонаха, уз појање певнице и Хора свештеника, богослова и полазника Школе црквеног појања Епархије ваљевске под управом протојереја Бранка Чолића, управника и предавача школе.
У литургијској проповеди Патријарх Порфирије је подсетио на казивања о томе да је Свети Сава засадио дубок корен православне вере у нашем народу, те да су онда многи преподобни, свети, мученици, јерарси, знани и незнани из нашег народа, не само чували ту веру и умножавали је, њоме живели и остављали плодове духовне којима се данас хранимо. Један од оних кога сматрају највећим после Светог Саве јесте Свети Владика Николај, који нас је данас сабрао у Лелићу, казао је српски првојерарх. Говорећи о јеванђељском одломку Недеље раслабљеног (Јн 5, 1- 15) о Бањи Витезди у којој је мноштво болесника чекало исцељење уласком у воду, једном годишње узбуркане анђеоском силом. Међу њима је, указао је Патријарх Порфирије, човек који је 38 година услед сагрешења болестан и телесно и духовно, немоћан и без снаге да сам уђе у воду. Господ га види и препознаје у њему истрајност и веру да може бити исцељен упркос томе што „нема човека“ услед наглашеног егоизма код људи, односно одсуства осећаја за невољу ближњег.
–Често немамо човека који ће да нас разуме. Нема некога на чије раме можемо да положимо своју муку, своју душу, своју главу… Ми се често питамо зашто нема помоћи ни од кога, а не питамо се нисмо ли својим поступцима и односом према ближњима заслужили да нико на нас не обраћа пажњу – поучио је Патријарх Порфирије на примеру страдалника у Бањи Витезди о животној ситуацији која се сваком човеку може учинити безнадежном, када нема ослонца међу ближњима. Али, када нас сви оставе, ако имамо наде и вере – има човека, Богочовека и угодника Божјих, који нам помажу и исцељују нас, истакао је проповедник поткрепивши своје речи примером Светог Владике Николаја, у коме су били спојени молитве и мисли, међусобно далеке идеологије и вера обичног народа са академским теолошким учењем. Светитеља, чији је повратак из далеког света његов родни крај учинио Бањом Витездом.
–Ми данас, дошавши овде, као овај 38 година болесни (Јн 5, 1- 15) и ми болесни од грехова својих, од страсти, мржње, зловоље и нетрпељивости међусобне, препознајући љубав Светог Владике Николаја према Богу и свом народу, молећи се заједно са њим у овој Бањи Витезди увек будемо исцељивани. То можемо, ако хоћемо. То можемо, ако имамо вере, наде и љубави. Чињеница да смо овде сабрани показује да јесмо деца Светог Владике Николаја, деца Светог Саве и самим тим Црква Христова и народ Божји – поручио је Патријарх Порфирије, уз молитву Светом Владици Николају да помогне да увек имамо љубави како бисмо, заједно са светитељима, увек славили Тројичног Бога.
Након Свете Литургије, преломљен је славски колач. Овогодишњи домаћин ктиторске славе у манастиру Лелић био је истакнути музички уметник Дејан Петровић. Свечаност је крунисана освећењем Дома Светог Владике Николаја, уручивањем признања свима који су помогли ово богоугодно дело и уметничким програмом инспирисаним делима Владике Николаја и српском традицијом.
Извор: Епархија ваљевска
