Поводом 190 година Тимочке епархије
У години црквених јубилеја Епархије тимочке Господ наш и Спаситељ света Исус Христос благословио је побожни народ на овим просторима бројним радосним данима и сусретањима у љубави и благочешћу. Благословени смо ових новембарских дана и светињом нетљеног тела једног од највећих духовника српског и свеправославног народа – Светог Николаја Жичког и Охридског, Новог Златоустог.
Љубављу и благословом Преосвећеног Епископа ваљевског г. Исихија кивот са делом његових моштију доспео је и до нас. Шта друго можемо но да радосно узвикнемо: Добро нам дошао свенародни владико Николаје, неугасиви светиониче и путеводитељу рода нашега! У томе смо те познали и када си рекао: „Ко год се икад приволео Царству небеском тај је и у пропасти својој носио победу“. А Ти си нам показао пут трпљења и неугасиве наде рекавши: „Народ који може трпети не може пропасти“. Свакога усмеравао си на пут прави и о свакоме бринуо. Тако смо и ми овде недавно видели Твој свети путоказ Светом исповеднику Иринеју у писму, које си му упутио након његове хиротоније: „Епархија тимочка је мала, народ је побожнији и патријархалнији но у другим епархијама. Држим да ће Вам се милити радити у тој Епархији“.
Дочекујемо Те у цркви Рођења Пресвете Богородице у Зајечару, у којој си 1934. са Свјатјешим Патријархом Варнавом, свештеномучеником Савом Горњокарловачким и епископима нишким Јованом и тимочким Емилијаном, служио поводом стогодишњице храма и Епархије тимочке и том приликом беседио о вери и слободи. Дочекујемо Те, 90 година касније, са нашим Митрополитом Иларионом у обновљеном Саборном храму да би се Твоје речи показале као знамење јер си 1941. пред призором Жиче у пламену изговорио: „Кад се буде народ обнављао, обновиће се и светиње“. Дочекује Те монаштво тимочко као свој понос и неутољиви извор љубави; дочекује Те свештенство наше и прима као похвалу и радовање пастирско, и сав благочестиви народ, који се покајању од Тебе учио и указивањем Твојим на Јединог Човекољупца опет очи отварао и опет прогледавао у светом православљу.
Са Тобом нам је ближа и Небеска Србија и молитве наше уздижу се лакше јер си обновио духовне узице, којим нас је отац наш Сава равноапостолни везао за Небо! Са Тобом као са знамењем пред лицем Господњим извесније су наше прозбе и молитве за мир и слогу рода нашега!
Добро нам дошао, Свети Николаје – распевана лиро Духа Светога, крстоносни и Васкрсења проповедниче Христов, јер ово наше данашње радовање јесте радост жетелачка у ишчекивању – што би Ти рекао – Жетве Господње.
Твоји Тимочани
