У центру црноречког округа, опкољен високим планинама и стрмим кршевима, између живописних клисура и кланаца, удаљен од људске сујете и овејан легендама далеке прошлости – Крепичевац је једно од најупорнијих места у борби за опстанак у време Турака, а у данима првог устанка, поред Грлишког манастира, оно на Тимоку, што су у Шумадији били манастири пред Крађорђев устанак. Као и већина манастира у крајини и Крепичевац спада у оне о којима се веома мало или чак готово ништа незна о временима градње и животу манастира уопшште. На основоу трагова живописа могуће је сазнати отприлике ко су били ктитори. Ктиторска композиција претставља нам Георгија сина „Ановог“ и његову супругу Зору. За Георгија се сматра да је унук Радул бега.
Манастир је обнављан више пута. У XVIII веку обновио га је кнез Голуб из Јабланице. Почетком XIX века Хајдук Вељко са кнезом Милисавом постављају за старешину манастира Јеромонаха Акакија о чему сведочи запис у једној богослужбеној књизи. Данас манастир Крепичевац нема житеља а опслужују га парохијски свештеници.
Посвећен је Успењу Пресвете Богородице.