Манастир Mанастирица је стари манастир, који сада нема већ скоро ништа старог сем успомене и предања о његовом постанку. Стари манастир је потпуно ишчезао, а старине су или нестале или су се којекуде развукле.
Неко време је манастир био метох манастира Букова а њена црква служила је као парохијски храм селима: Манастирици, Давидовцу и Петровом Селу.
Манастирица лежи на малом планинском потоку Шајна у кључком намесништву, око двадесет километара удаљен од Кладова према западу. По предању манастир је основао Свети Никодим тисмански под краљем Милутином и у њему је по једном старом народном предању кћер кнеза Лазара која је била удата за Бајазита турског владара, после његовог пораза и погибије у битци код Ангоре од стране Тамерлана, нашла уточиште бежећи са истока. Сем тога за овај манастир је везано име Радул-бега, онога који је познат као ктитор Лапушањске цркве. По томе треба да је Радул-бег обновио и измалао манастир Манастирицу, заменивши јој и патрона цркве Пресвета Богородица за Свету Тројицу.
Стара црква служила је до седамдесетих година деветнаестог века. Тада је свод на цркви препукао и средина њена се срушила. Услед тога је манастир био затворен и готово сасвим запустео.
Године 1900. на месту старе подигнута је нова црква заузимањем Архиманадрита Гаврила и добровољним прилозима околних села.
Будући да се грађевина храма налази на нестабилном терену који је порозан и испреплетан подземним водама, исту судбину доживео је данас и храм из 1900. године свод је попустио и његова се конструкција срушила у средину цркве и потпуно онеспособила храм за било какво Богослужење.
Доборовољним прилозима мештана околних села и шире околине настоји се на томе да се црква реновира, за шта већ постоји и детаљан пројекат и студија завода за заштиту споменика културе из Ниша.
Овом приликом позивамо све наше вернике и људе добре воље да се укључе у ову значајну акцију. Манастир Манастирица је огледало наше духовности. Потрудимо се да га обновимо и оживимо да би био на корист свима нама и нашим будућим покољењима.
