Иван Потић
Већ сам писао о квалитету и значају Фестивала хришћанске културе у Зајечару, од првог, најамбициознијег, који је на све нас деловао као својеврсна културолошка „бомба“, до ових неколико последњих када су, бар се мени тако чини, концепција, организација и квалитет доведени у исту раван, па се ништа мање од сјајног није могло очекивати ни овог пута. Ипак, било је тренутака који се морају посебно нагласити и који су потписнику ових редова били хајлајтси овог Фестивала.
Будући да се и сам бавим музиком, било је неколико догађаја вредних хвалоспева, пре свега завршна свирка бенда у којем пева Зајечарка Марија Милетић, која нас је изненадила не само вокалним умећем, већ и очарала укупном појавом. Прави репрезент овог града, који је увек обиловао талентима, али нажалост, увек је било проблема да се они препознају и афирмишу. Наступ Биг Бенда РТС-а био је очекивано веома добар уз сјајне вињете Ивана Алексијевића, врсне трубаче, магију бубњара Петра Радмиловића и остале, а певачица Александра Бијелић умешно је пловила шлагерским водама неких бољих дана.
Сам почетак обележио је Петар Божовић који је изговарао делове текста владике Николаја Велимировића, био је ту поново и несуђени Битлс проф. Растко Ћирић (Rubber Soul Project) са својим „Дневником Фестивала“, промовисана је Школа калиграфије, затим дечји хорови, књига „Духовна медицина“ др Петра Динића, отворена је изложба Весне Сушић „Портрети митрополита црногорско-приморских“. Филм „Лазарев пут“, који се надовезао на ревију одличних документарних филмова различите тематике, од социјалних прича до уметничких омажа великанима уметности, са посебним акцентом на филм „Енио“, што представља посвету великану филмске музике, преминулом италијанском композитору Мориконеу, већ дужи низ година наставља лепу традицију емитовања филмова који утиру пут духовности и нагоне на размишљање, интроспекцију и трансформацију на путу хришћанске љубави и доброте. Да не спојлујемо садржај филма, рећи ћемо само, ево филмског јунака који се мења набоље. Зар то није и идејна потка Фестивала, тај пут једног човека, којим се његова судбина враћа изворишту, тражећи и налазећи боље место за живот, омеђен и детермисан смртним телом?
Гајшек у Гостопримници, предавање академика професора Светислава Божића о Мокрањцу, фанстастични хорови у реновираној цркви Пресвете Богородице, где су се живопис и подови спојили у фантастични ентеријер испуњен гласовима појаца из Зајечара, Ниша и Књажевца (Ластавица за десетку!), све до укусног коктела у дворишту Епархије тимочке, којим је завршена дивна деветодневна школа духовности, чији су полазници били сви посетиоци.
Фестивал хришћанске културе, предвођен енергијом и концептом Високопреосвећеног владике тимочког Илариона, већ је позициониран као средишња тачка културне понуде Зајечара. Његово 10. издање биће несумњиво нова свечарска прилика да се издигнемо из кала свакодневице и уз помоћ културе, вере и духа уздигнемо главе поносно, величајући основне људске и хришћанске вредности, осветљени, обожени и ревитализовани.
