Четврта је недеља Свете четрдесетнице, средопосна, половина спасоносног пута у којој се посебно постављају питања вере, поста и молитве, најпре кроз еванђелску причу о истеривању демона из опседнутог младића (Мк. 9, 17-29) а потом и кроз свештени спомен Преподобног Јована Лествичника, који се у Цркви Христовој Православној врши у овај дан. Најпре се у еванђелском садржају уочава да је у младићу био „дух нијеми“ (Мк. 9, 17), што је посведочио његов отац додавши: „И кад га ухвати ломи га, и пјену баца, и шкргуће зубима и суши се“ (Мк. 8, 1).
Слушалац или читалац овог еванђелског одломка по правилу реагује на опис поседнутости, не обраћајући превише пажњу на одредницу „дух нијеми“, што указује на извесну његову непрепознатљивост, прикривеност… И, заиста, многе ствари које нас окружују, опседају и везују за себе, особито у времену у којем живимо, представљају одређени „демонски медијум“, што је, чини се, у XIV столећу, веома убедљиво и разумљиво протумачио богонадахнути Григорије Палама: „Изгледа да је тај толико страшни демон био демон разузданости који час баца у ватру онога који је њиме захваћен – такве су хаотичне и безумне љубавне страсти – час га погружава у воду, што је последица преједања и неумерених честих гозби и пијанчења. У таквим људима обитава управо овај глуви и неми дух; пошто је подвргнут утицају таквог демона, он није лако приступачан за слушање и говорење божанских ствари.
Међутим, што се тиче онога ко није обузет злим духом и само се налази под његовим утицајем, тај, кад пожели да се преобрати, а пошто још увек има власт над собом – треба да се моли и да пости, како би кроз пост обуздао тело и зауставио његову побуну, а кроз молитву обеснажио и успавао страсне склоности и помисли и на тај начин да надвлада страсти и да у молитви спречи сатану да приђе и изруга му се.“ (Свети Григорије Палама 2005, 89). Није дакле у питању постојање страсти у сваком човеку већ проблем представља њихово сузбијање. Пошто је из ђавоиманог младића истерао „немог духа“, који, том приликом „…повикавши и изломивши га врло, изиђе…“ (Мк. 9, 26). Истинити Лекар и Спаситељ Христос открио је пут и начин изгона оваквих духова: „Овај се род ничим не може истјерати до молитвом и постом“ (Мк. 9, 29).
Из тог разлога, доспевши до средине Великог и Часног поста, у данашњи дан промишља се о смислу молитве и поста. Осим телесног аспекта у којем се појава уздржања чини видљивом тј. јасно се идентификује, мисаоно тј. ментално уздржавање чини се још значајнијим а ова сфера одликује се посебном осетљивошћу о чему такође слови Преподобни Григорије Палама: „Зашто је бацао пену, шкргутао зубима и сушио се? Зато што код оних који су обузети демоном најпре и више од других делова тела страда мозак, јер демон користи као мостобран психички дух који се у њему налази и одатле, као из неког утврђења, угњетава цело тело. Када се пак мучи мозак, тад се и на нервима и на зглобовима одвија упални процес, онемогућивши нормално дејствовање које потиче од психичког духа. Тако се догађају пометеност, сломљеност, невољни покрети свих делова тела којима се (иначе) вољно управља, а нарочито вилица, будући да је најближа најпре пострадалом телу (тј. мозгу).“ (Свети Гргорије Палама 2005, 87). Ментална сфера данашњих покољења представља нарочито осетљиво поље са потенцијалом утицаја поднебесних сила. Довољно је само сетити се начина злоупотребе медија код спровођења агенди, чије последице доводе до штетних ефеката на човекову душу и тело, а које су, превасходно руковођени нечијим финансијским добитима, представљали као корисне и добробитне за човечанство. Није дакле ни један изум човеков зло по себи колико је сваки могуће злоупотребити. Стога је, чини се, више него раније неопходна способност „разликовања духова“, особито разумевање „духа времена“, како је то чинио Преподобни Јустин Ћелијски: „Дух времена нашег је суптилна саблазан наших дана: под том етикетом продаје се фалсификат прогреса, просвећења, цивилизације, културе. Зато је данас потребније него икад имати дар за разликовање духова, дар православни, дар подвижнички, да се човек несаблажњен може пробијати кроз језиви хаос наше садашњице.“ (Свети Јустин Ћелијски http://ariva.spc.rs.sveti_justin_cel…). Таквим разликовањем нарочито је био обдарен Богонадахнути Јован Лествичник.
На једној синајској икони, насликаној према његовој визији, дијагонално су постављене лестве са тридесет пречага по којима се успињу монаси, према Христу, који их благосиља из сегмента неба. Неки од њих, ужадима повлачени и стрелама оборени од стране крилатих црних демона, падају на земљу. У његовом знаменитом аскетском спису Лествица такође се може читати о посту и молитви као и о демонском ометању током сваког подвига. Нека Лествичникова запажања такође можемо и сами препознавати на основу сопственог искуства: „Обратимо пажњу, и видећемо да се невидљиви непријатељи окупљају онда када се на знак духовне трубе (мисли се на звона или клепало, прим. Г. Ј.) почну сакупљати браћа. Због тога неки демони прилазе к постељи, тек што смо устали, наговарајући нас да поново легнемо у њу, говорећи: „Причекај док се не заврше уводне песме, па ћеш онда у цркву“. Други демони погружавају у сан оне који су на молитви, или подстркавају на разговарање у цркви, или одвлаче ум на срамне помисли, или нас наслањају уза зид, као клонуле, или нас понекад и честим зевањем спопадну. Неки демони често за време молитве изазивају смех, да би кроз то на нас расрдили Бога. Други нас присиљавају да од лености журимо, а неки нас подстичу да певамо из уживања, док понекад чуче крај уста и закључавају их тако да их једва можемо отворити“ (Свети Јован Лествичник 2000, 118). Дакле, све што нам, наизглед, делује безазлено, носи собом неку клицу обмане за коју једини лек представља вера, о којој уз молитву и пост, у данашњи дан размишљамо чешће него иначе. О таквој вери која побеђује смутњу, божанствени Лествичник, слови као о извору радости: „Но, ко у дубини душе осећа да стоји пред Богом, биће на молитви као непомичан стуб, и ништа од овога што смо сад споменули неће да га извргне подсмеху. Прави послушник, кад стане на молитву, често постаје сав озарен и радостан“ (Свети Јован Лествичник 2000, 118). Диван је Бог у светима својим!
Писани и електронски извори:
Свети Григорије Палама (2005). „12. беседа, изговорена у четврту недељу Свете Четрдесетнице, која излаже о Јеванђељу читаном тога дана; у њој се говори и о супротстављању унутарњим помислима“ у: Господе, просвети таму моју (сабране беседе), Београд: Православна мисионарска школа при храму Светог Александра Невског, 86-92.
Свети Јован Лествичник (2000). Лествица. Манастир Хиландар: библиотека“Хиландарски путокази бр. 5.
Свети Јустин Ћелијски. О духу времена. http://arhiva.spc.rs.sveti_justin_cel… Приступљено: 25. 03. 2023. 00:45
