Након подизања два хектара винограда црне тамјанике сусрели смо се са првим изазовима у технологији гајења ове аутохтоне сорте Тимочке крајине. Данас, после 4 -5 година посвећеног бављења овим виноградом можемо да кажемо да се ради о сорти која има веома специфичне потребе у погледу виноградарске технологије и да је прилично захтевна за гајење. Ради се о веома бујној сорти која је притом прилично осетљива на пламењачу, такође се ради о сорти која се не може узгајати самостално, већ за њено успешно гајење треба предвидети још једну сорту опрашивача.
Детаљним праћењем и посматрањем винограда уочили смо да постоје одређене разлике међу чокотима у погледу облика и величине гроздова, времена сазревања, потенцијалу родности, садржају шећера и ароматских материја. Пратећи основну идеју да ову сорту сачувамо од нестајања и поново је афирмишемо међу виноградарима и винарима одлучили смо да ове појединачне чокоте који су нам се учинили најбољи умножимо и засадимо један нов виноград у коме ћемо да наставимо посматрање и проучавање ових издвојених чокота.
На овај начин смо урадили предклонску селекцију и подигли виноград у коме ће се, на најбољи начин, клонска селекција спровести до краја, односно да се добију први клонови црне тамјанике са најбољим карактеристикама за гајење грожђа и производњу вина.
Поред црне тамјанике у овом винограду засађени су и калемови беле тамјанике, прокупца и зачинка са намером да сагледамо како ће ове сорте реаговати на климатске услове у Тимочкој крајини.
Преузето: Манастир Буково
