Праћено благодаћу Божјом и благословом Његовог Преосвештенства Епископа тимочког г. Илариона успешно је завршено прво путовање на поклоњење светињама Свете Горе у организацији епархијске Агенције Ходочашће. Већини од 24 поклоника ово је био први пут да ступају на тло јединственог полуострва – Свете Горе и да осете снагу речи светог Николаја Жичког који је о овоме месту рекао: Света Гора је царство без круне, држава без војске, земља без жена, богатство без новца, мудрост без школе, кухиња без меса, молитва без престанка, веза са небесима без прекида, славопој Христу без умора, смрт без жаљења. На ове владикине речи нас је подсетио отац Ранко Јовић у својој беседи на молебану пред полазак на пут.
Све што је било планирано у програму пута, на радост свих, у потпуности је реализовано.
Након поклоњења моштима светог Димитрија Чудотворца заштитника Солуна и светог Григорија Паламе и обиласка храма свете Софије у којој је Свети Сава примио чин архимандрита, посетили смо Српско војничко гробље – Зејтинлик одржавши помен свим страдалим војницима на Солунском фронту. Од Предрага Недељковића, чувара гробља и наследника Ђорђа Михајловића, сазнали смо историјат овог чудесног места које никога од нас није оставило равнодушним.
Наше путовање ка Врту Пресвете Богородице је настављено сутрадан бродом из Уранополиса. Око поднева смо пристигли у Хиландар. После краћег одмора кренули смо у обилазак ове светиње са надом да ћемо све видети и да нашим чулима ништа неће остати недоступно. До вечерње службе обишли смо сва важна места у околини самог манастира: параклис сазидан на месту где су хиландарски монаси дочекали магаре које је носило Чудотворну икону Богородице Тројеручице из Србије, маслину цара Душана, Пирг краља Милутина, новозасађени виноград, скит Светог Василија – Хрусију и винарију, а затим лозу св. Симеона, бунар Светог Саве и манастирску ризницу са иконама Христа Пантократора, Богородице Одигитрије и других икона насталих у периоду 12-18. века.
Јутарње богослужење у Хиландару…
Доживети Свету Гору значи бити на богослужењу у манастирским храмовима, како рече отац Радоје Мијовић, духовник пута. Молити се Господу и Пресветој Богородици заједно са монасима јесте суштина нашег путовања и моменат који нас чини да смо више од туриста и групе знатижељника са фотоапаратима. Бити у храму на молитви који обасјава једино светлост свеће је незаборавна слика урезана дубоко у нашем сећању. Исто тако, свеноћно бденије у манастиру светог Пантелејмона и појање руских монаха до касно у ноћ учинило је да спољашња лепота конака и порте буде потпуно у другом плану.
Пут нас је даље одвео из луке Дафни у Кареју и скит светог Андреја Првозваног. Током тог дана видели смо манастир Кутлумуш и поклонили се икони Достојно јест у Протатској цркви и икони Млекопитатељници која се чува у Испосници Светог Саве.
Четврти дан боравка на Светој Гори провели смо у манастиру Ватопед, највећем манастиру са најбројнијим монаштвом на Атосу. Ватопед чува седам чудотворних икона Пресвете Богородице као и Часни појас Богомајке. После вечере наша група је имала организован обилазак манастира након чега смо обавили послушање паковања освештаних трака на појасу Пресвете Богородице које се деле поклоницима, уз наизменично изговарање молитве Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј нас грешне! Овај заједнички богоугодни посао, по сведочењу многих, је оставио јак утисак на целу групу и обавезни је део прича о овом путовању.
На повратку са Свете Горе свратили смо у манастир Светог Јована Богослова у месту Суроти недалеко од Солуна и поклонили се на гробу св. Пајсија Светогорца појући његов тропар.
Време које смо провели на граничним прелазима искоришћено је тако што је сваки од поклоника говорио о утисцима, осећањима и размишљањима о протекла четири дана на Атосу. Лепо је било чути да је свима ово путовање било посебно и јединствено у животу и зато свакоме препоручујемо да посети Свету Гору.
Овом приликом захваљујемо брату Дејану Живковићу, организатору и вођи пута, који је својим трудом омогућио да се успешно изведе поклоничко путовање и поставе добри темељи за наредно путовање на Свету Гору, ако Бог да, на јесен ове године.
